Књижевно-историјска мапа – рецензија
Књижевно-историјска мапа до 1500. године
Аутор: Драгана Божиновић
Рецензија
Ауторка је своју Књижевно-историјску мапу замислила и извела као текст организован просторно-линеарно: тај текст се формира, као и већина текстова, линеарно, али се истовремено између његових појединих дијелова успостављају просторни односи (паралеле), те стоје напоредо, у синоптичкој вези, групе података. Мапа је структурирана по вијековима, од Христовог рођења до 1500 године. Простор посвећен појединим вијековима одговара, приближно, у начелу, њиховој културноисторијској и књижевноисторијској важности или степену нашега знања о њима. Ауторка је настојала да у сталним паралелама саопшти податке о појавама у подручју религије, филозофије, књижевности, историје, али и материјалне културе, услова живота. На истом мјесту је покушала да врло сажето представи главна обиљежја великих раздобља људске културе (античко доба, средњи вијек, писана култура/усмена култура) и да истовремено захвати нека од посебних питања (нпр. положај жене, материјалне околности живота). Ослонила се на релевантну, научно поуздану литературу.
Врлине ове идеје су вишеструке: њоме се готово визуелно доживљава сложеност и истовременост књижевно-историјских, односно културноисторијских појава; такође се готово до опипљивости (са становишта корисника, ученика) осјећа њихова слојевитост или вишепланост; читалац-гледалац њен перципира такође зонално организовање традиција (Рим, Византија, Словени и словенско раздобље итд.) у конфронтацијама и прожимањима.
Оно што је нарочито добро у овој замисли, тиче се њене отворености у условима дигиталне комуникације. Ауторка томе може дати визуелно још убједљивије и привлачније облике, информације учинити покретљивијим и отвореним за допуне и варијације, синоптички карактер мапе се може извести досљедније, што ће зависити од одабраних тематских тежишта и циљева који се постављају.
У цјелини узев сматрам овај пројекат Драгане Божиновић изазовним приручним средством у школској пракси, у увјерењу да ће олакшати и динамизовати рад предметних наставника, а ученицима омогућити да боље схвате и упознају сложеност и промјенљивост културне традиције човјечанства, разумије се – и мјесто српске традиције у њој.
У Београду, на Јовањдан 2010. Душан Иванић